Sava_Sumanovic_Aleksandar_Stojanovic_1532

Sava Šumanović je jedan od najistaknutijih slikara u Srbiji u 20. veku. Rođen je u Vinkovcima, u Austrougarskoj, 22.1.1896. U svojoj četvrtoj godini se sa porodicom seli u Šid, a za umetnost ga je zaintrigirala za vreme pohađanja gimnazije u Zemunu. Nasuprot očevoj želji da postane pravnik, Sava upisuje Višu školu za umjetnost i obrt u Zagrebu koju sa velikim uspehom završava 1918. Tada je ujedno počeo sa izlaganjem svojih dela. Bavio se slikarstvom, grafikom, scenografijom i ilustracijom, u početku pod uticajem simbolizma i secesije. To se promenilo u Parizu nakon 1920. kada ga je zainteresovao kubizam, pod uticajem svog učitelja koji se zvao Andre Lot i prijatelja. Nastavlja da stvara u tom pravcu i kasnije, donevši svoja dela vezana za kubizam i u Srbiju, koja postaju jedna od najreprezentativnijih na našim prostorima u domenu pomenutog pravca. Potom se vraća u Zagreb gde nije naišao na pozitivne kritike, pa je radove iz revolta potpisivao na francuskom transkripcijom. Ponovo odlazi u Pariz 1925., a 1927. dobija odlične kritike za neke od radova, ali za neke i negativne, koje je teško prihvatio, te se vraća u Šid 1928. i slika sremske pejzaže. U Beogradu mu prodaja slika prolazi dobro, pa je iskoristio zarađeni novac da se vrati u Pariz. Tamo je stvarao dela vezana za realizam i ekspresionizam koja postaju vrlo značajna. Došavši ponovo u Šid, slika pejzaže i aktove.
Sava Šumanović se tim povratkom u Šid oprostio od pariskih savremenih umetničkih tokova, ali je vremenom izgradio izvanredan način slikanja. Poseban segment tog Savinog perioda umetničkoj stvaralaštva je ciklus Šidijanki, kao jedan rezultat umetnikovog celoživotnog stvaralačkog iskustva, posebnog po originalnosti, i to ne samo na našim prostorima, već i u svetu. Ovaj ciklus sadrži 46 slika, tempera i crteža nastalih između 1934. i 1940. Njih karakteriše akt žena, koje neprirodno mnogo liče jedne na drugu, kao da se radi o istom liku. Prikazane su u karakterističnim, promišljenim gestovima. Uvek odvojene jakim, crnim konturama od pozadine, koje poručuju izolovanost istih od okoline.
Detalji u samim delima su poseban fenomen kada je Šumanović u pitanju. Na primer, iako nikada nije javno govorio o modi, verovatno smatrajući da to kvari sliku njegovog lika i dela, detalji koje on jasno pokazuje govore u prilog činjenici da je pratio i primećivao modu kao takvu. Na njegovoj fotografiji iz 1920. gde drži kist se uočava još nešto osim kojom se profesijom bavi. To su modni detalji onog vremena - šešir, mašna, sat na lancu i poseban kroj odela. Kasnije će čak i naslikati sebe u sličnom maniru u Autoprtretu i Doručku na travi . Modni detalji, novonastali kodeksi ponašanja i njemu bliska interesovanja se i dalje u njegovim delima javljaju 20 - ih i 30 - ih godina, u Parizu, ali i u Šidu. Na primer, haljine, sandale, lopte, kostimi, kape i drugo. Želeo je time da indirektno posmatraču prenese svoja zapažanja o ljudima, podelama i različitostima među njima, njihovim manirima, društvenom položaju, mogućnostima, preferencijama i tome slično. Primenio je svoje ubeđenje da slika može biti moćno oruđe prezentovanja ili konstrukcije identiteta i pokušaj korigovanja neprepoznatljivog društvenog statusa (npr. Bar u Parizu, Kupačica, Veče na vodi i sl.).
Uopšteno govoreći, Šumanovićev stvaralački i životni put je prepun karakterističnih detalja, karaktera, naglih uspona i padova, pariskih ambicija o svetskom uspehu i balkanskih opraštanja od istih, kao i maštovitih preduzimanja novih početaka u domenu koji je Balkanska provincija omogućavala. Obiluje manjim tragedijama poput neprihvatanja njegovog stvaralačkog puta od strane porodice ili neslavnih kritika, pa do svoje dve najveće tragedije. Prva je duševna bolest koja ga je za sva vremena odvojila od Pariza i velikih stremljenja, koja je posredno rezultirala onog drugoj tragediji - nasilnoj i prevremenoj smrti za vreme rata, zajedno sa još oko 150 Srba, 1942. kada je Šid postao deo NDH. Tragedija se dogodila u Sremskoj Mitrovici, nakog čega su svi sahranjeni u masovnoj grobnici. Njemu u čast, nastala je slikarska nagrada Sava Šumanović.
Njegova vrednost kao stvaraoca , kao i dimenzija njegovog životnog puta,
ne samo da je ostavila dubok trag na slikarstvo u prošlom veku, na Balkanu, kao i u svetskim umetničkim tokovima, već utiskuje žigove pitanja koja posle toliko decenija možemo postaviti i sami sebi. Sve to je oličenje vanvremenskog traga koju je Šumanović ostavio svima nama.



Literatura:
- Sava Šumanović na papiru - Srđan Đurić
- Klasično, moderno, vizionarsko u stvaralaštvu Save Šumanovića - Katalog izložbe
- Wikipedia, slobodna enciklopedija

Album info

Random image