Vasilij Kandinski

Vasilij Kandinski ušao je u istoriju moderne umetnosti ne samo kao jedan od najznačajnijih evropskih avangardnih umetnika već i kao jedan od retkih likovnih stvaralaca sposobnih da svoja umetnička iskustva pretoče u obimnu i značajnu teoriju.
Tokom poluvekovne aktivne slikarske karijere Kandinski je živeo, delovao i izlagao u brojnim državama (od rodne Rusije – Sovjetskog Saveya, preko Nemačke, Francuske, Italije, Tunisa, Švedske, Finske, Engleske, Holandije do Amerike), i delio iskustva sa praktično svim umetnicima koji su bili predodređeni da ostave trag u evropskoj i svetskoj kulturi.
Njegov prvi i najpoznatiji rad. O duhovnom u umetnosti (Uber das Geistige in der Kunst), napisan 1910, a objavljen u Nemačkoj početkom 1912. godine, rasprodat je u kratkom roku te je odmah štampano i drugo izadnje. Drugi obimni spis, Od tačke i linije do površine (Punkt und Linie zu Flache. Beitrag zur Analzse der malerischen Elemente), koji se pojavio u biblioteci Bauhausa, takođe je za njegova života objavljen u dva izdanja (1926. i 1928. godine). Osim knjiga, Kandinski je iya sebe ostavio brojne priloge po raznim nemačkim, belgijskim, francuskim i ruskim časopisima i antologijama.
Ruski je umetnik, dakle, dugogodišnjim likovnim, teorijskim, ali isto tako i pedagoškim radom izvršio snažan uticaj kako na kolege umetnike tako i na stvaraoce iz drugih umetnosti – ponajpre književnosti (Kandinski je i sam objavio nekolike pokušaje na književnom polju koje pak stoje u čvrstoj vezi sa njegovim likovnim radom). Njegova slikarska škola u okviru “Falange” potom i predavanja u Sovjetskom Savezu i u okviru Bauhausa, okupili su brojne polaznike koji su mogli da se iz prve ruke upoznaju sa majstorovim razmišljanjima ne samo o elementima i tajnama zanata već i o širim temama koje su obuhvatale i predviđanja budućeg razvoja slikarstva i njegovih težnji za sintezom sa ostalim umetnostima u najvišu, monumentalnu umetnosti.
Često poređen sa drugim velikanima evropskog kulturnog prostora, Vasilij Kandinski je ostavio neizbrisiv trag u umetnosti XX veka. Njegov slikarski opus možda na prvi pogled nije toliko raskošan i provokativan kao što je npr. Pikasov, no, neraskidiva povezanost sa filosofsko-proročkim promišljanjima čini unutrašnje doslednu, značajnu, nezaobilaznu, i bez prestanka uticajnu umetničku pojavu koja je sa jedne strane privlačna za najšire krugove poklonika slikarstva a sa druge veoma teška za primanje i tumačenje i krajnje zahtevna u odnosu na osećajnost i obrazovanje gledalaca.

Album info

Random image