Milena Obradovic - Zenitizam

Zenitizam predstavlja avangardni pokret koji je nastao dvadesetih godina dvadesetog veka. Njegov nastanak i razvoj se vezuje za časopis "Zenit". Inicijator, urednik i izdavač časopisa "Zenit" bio je Ljubomir Micić ( 1895- 1971). Micić je uspeo da privuče veliki broj domaćih ali i stranih čitalaca. "Zenit" je izlazio jednom mesečno u Zagrebu, od februara 1921. do maja 1924. godine, a nakon toga u Beogradu do decembra 1926. godine.

"Zenit" težio ka novinama i antimimetizmu u likovnim umetnostima i bio pod jakim uticajem novih medija i umetničkih disciplina pre svega radija, reklame, filma, džeza i fotografije. "Zenit" teži pisanoj reči, manifestima, usklicima, traženju avangardnog izražajnog modela, novom tipu umetnosti koji će biti univerzalnog značenja i sadržaja. Intenacionalni karakter Zenita potvrđen je širokim krugom stvaralaca i objavljivanjem tekstova na jezicima, a oni su pisani na: francuskom, engleskom, nemačkom, ruskom, esperantu, mađarskom, flamanskom.

U svom manifestu iz 1921. godine, čiji su autori Micić, Ivan Gol i Boško Tokin, kažu da je potrebno stvoriti "novog" genija sa Balkana, koji predstavlja njihove ideje. Takođe, izražavaju potrebu za novim vrednostima jer su evropske vrednosti ostarele. Zbog toga će "novi" genije biti onaj koji simbolizuje novi početak, mogućnosti i stvaranje. Micićeva vera, da je uvođenje i vrednovanje ,,novog“ ono što preostaje kako bi čovek i njegov duh išli napred. "Zenit" je časopis koji želi da reformiše kulturu, pišući o novoj arhitekturi, umetnosti, plakatu, reklami i modi, radiju kao novom izumu, i gotovo hronično beleži događaje pozorišnog života Beograda i Zagreba. Želi da čovek i umetnost stvore drugačiji, prisniji, odnos i da se izložbe otvaraju na ulici, da svi prolaznici vide ono što nudi umetnost. Interesantno je, iz sociološkog ugla, pogledati i reklame koje se nalaze u svakom broju "Zenita". Stalna materijalna kriza je najverovatnije bila glavni uzrok Micićeve odluke da relamira proizvode ili usluge u "Zenitu". Reklamiraju se Balkanska banka, parfimerije i graveri, Tvornica čokolade „Union“, domaći pelinkovac i cigaretni papir, a od dolaska Micića u Beograd i čest oglas Izdavačke knjižnice Gece Kona, velike firme i reklame. I tipografska i likovna rešenja časopisa bila su neuobičajena, u dinamičnom skladu sa značenjem teksta. Stil zaglavlja časopisa dobijao je nova rešenja, od modernizovanog gotičkog pisma ka konstruktivističkom modelu, a sve u skladu sa idejnom orijentacijom. Geometrijska rešenja u časopisu su sa svakim brojem sve češća u časopisu.

Prvi beogradski, 25. broj, izdat je 1924. godine, u manjem formatu i značajan je jer predstavlja i katalog Prve Zenitove međunarodne izložbe nove umetnosti - Vo imja zenitizma. Fond za ovu izložbu sakupio je Micić zahvaljujući prodaji dela koje je dobio od umetnika na svojim putovanjima. Na poziv za Zenitovu međunarodnu izložbu odazvao se veliki broj umetnika iz jedanaest zemalja, a izložba je u januaru 1924. održana u sali Muzičke škole „Stanković“ u Beogradu.

Veliki je krug poznatih umetnika predstavljao svoje delo u "Zenitu". Najznačajniji za Zenit bili su umetnici koji pripadaju krugu konstruktivista i apstraktni umetnici- Kandinski, Tatljin, Arhipenko, Maljevič, El Lisicki i Rodčenko.

Materijalne prilike, ali i iscrpljenost Micića, a nedugo zatim i cele redakcije, vidljiva je u narednim brojevima "Zenita". Naredni broj časopisa izdat je kao osmobroj (26-33), a naslovnica časopisa počinje da se štampa spojem latiničnog i ćiriličnog pisma. Borbeni duh, karakterističan za "Zenit", sve je manje uočljiv, a poslednji, 43. broj, štampan je bez reprodukcija, posvećen raspravama i nesuglasicama. U poslednjem broju nalazio se i članak, Rasinova „Zenitizam kroz prizmu marksizma“ koji je postao i povod da se zabrani dalji rad, kao i povod sudskom gonjenju Micića koji zatim napušta Beograd, pa i Jugoslaviju. "Zenit" je zadesila ista sudbina kao i ostale avangardne časopise i pokrete. Društvo nije bilo spremno za njihovu neuklopljenost u društvenu klimu i nedostatak želje da se prilagode. I pored želje da ne ustukne pred javnošću, stalne materijalne neprilike su, Micića i njegove malobrojne saradnike, naterale da se povuku. Njegov trud i zalaganje, ostavili su pečat, doneli inventivne ideje i izražaje u likovnim, grafičkim i tipografskim rešenjima časopisa, zbog toga je Zenit i imao veliki ugled u svetu. Za Micićem ostaje i vredna kolekcija avangardnih dela, koja i pored teških životnih i materijalnih prilika nije rasprodao.

Privatni izdavač iz Zagreba Ranko Horetzky, izdao je reprint svih izdanja časopisa, a Narodna biblioteka Srbije iz Beograda fototipsko izdanje.

Album info

Random image