Anri Matis

Anri Matis je rođen 1869. u malom mestu na severo-istoku Francuske. Njegovo interesovanje za umetnost i boje razvilo se tek 1889. kada mu majka donosi prvo pakovanje bojica, pre ovog dogadjaja nije pokazivao apsolutno nikakvo interesovanje za umetnost. Godine 1887. on odlazi u Pariz na studije prava, završava studije, ali nezainteresovan za ovaj posao 1892. upisuje Academie Julian. Godinu dana kasnije prelazi na Ecole des Beaux-Arts (Škola likovnih umetnosti) gde studira u klasi Gustava Moroa. Moro je, iako simbolista, podsticao svoje studente da pronalaze vlastita usmerenja, a slično je Matisa savetovala i njegova majka, što ga je i podstaklo da eksperimentiše i pronalazi sopstveni izraz u umetnosti.

Anri Matis je bio vodeći fovista od 1905 do 1907. godine. Fovizam je nastao kao revolt protiv svesnog metodizma neoimpresionista i bio je jedan od najkratkotrajnijih, ali i jedan od najrevolucionarnijih pravaca u ranom modernom slikarstvu. Fovisti su boju smatrali najbitnijim elementom slikarskog izraza. Želeli su da uspostave ravnotežu između boja, da povrate neposrednost, izvornost i pokidane veze između čoveka i prirode. Otkrili su nove principe kolorisanja, shvatanja crteža i slikarske forme. Ukinuli su perspektivu i senku, forme su pojednostavljene i imaju čisto dekorativnu funkciju.

U svojim prvim slikama Matis ne odstupa od tradicionalnog stila, to su pre svega mrtve prirode i pejzaži. Ali 1896. i 1897. sreće Pitera Rasela koji ga upoznaje sa impresionizmom i teorijom boja. Matis se upoznaje sa Degaom, Lotrekom i japanskom grafikom, a potom i sa Renoarom, Sezanom i Deranom. Sva ova poznanstva i uticaji japanske grafike kao i impresionizma, oblikovali su put kojim će Matisovo slikarstvo uskoro krenuti.

Matis je želeo da stvori „umetnost ravnoteže, čistote, mira, bez uznemirujućih i zabrinjavajućih sadržaja, umetnost koja će biti za sve umne radnike, poslovne ljude, kao i za književnike, sredstvo za umirenje i ublažavanje napetosti – nešto kao udobna fotelja koja oslobađa od fizičkog zamora". Matis je uvek težio da svoja dela dovede u sklad sa sobom, otud i veliki broj serija i variranja tema u njegovim delima. Ovaj vid istraživanja preuzeo je od impresionista, ali ono po čemu se Matis izdvaja od svih ostalih je njegovo eksperimentisanje pri kojem bi svoje serije istih slika rešavao potpuno različitim slikarskim stilovima u isto vreme. Veliki deo svojih radova radio je u ulju, međutim još jednu tehniku vezujemo za Matisa, a to je kolaž.

Godine 1941, kada zbog raka biva prinuđen da koristi kolica, Matis se u potpunosti posvećuje svojoj tehnici stvarajući kolaž od ručno bojenog i sečenog papira. Ovu tehniku prvi put je koristio prilikom izrade kostima i scenografije za simfoniju Le chant du rossignol. Kako je tokom celog svog umetničkog života i istraživanja uvek težio pojednostavljivanju formi, bez detalja koji bi ugrozili suštinske elemente, tehnika kolaž-papir pruzila mu je potpunu slobodu. Život posle operacije, njegov "drugi život" kako kaze Matis, doneo mu je neobičan izliv ekspresivnosti, predstavljao je kulminaciju u njegovom slikarstvu i umetnosti i doneo mu ono za čim je oduvek tragao, umetnost koja će oslikati njegova osećanja i svet oko njega.